Пратим јавне расправе о значајним иницијативама државних органа Србије и констатујем да је тренутно више њих у току. Промовишем их преко неколико својих блогова у различитим контекстима јер су различите циљне групе тих блогова. Главни мотив ми је свест о неопходности да отворено и аргументовано дискутујемо о свему што је значајно за развој Србије користећи све расположиве канале.
Јавне расправе које су у току су:- Јавна расправа о нацрту Закона о одбрани и нацрту Закона о Војсци
- Консултативни процес за израду Стратегије за младе
- Јавна расправа о Нацрту закона о спорту
- Јавна расправа: Нацрт плана националне стратегије руралног развоја
- Јавна расправа - Стратегија подстицања рађања
- Јавна расправа - Закон о удружењима
Рок за достављање коментара на Нацрт плана националне стратегије руралног развоја је 24. август 2007.г. до 16 часова. За остале иницијативе је крај месеца а то значи до 31. августа до 16 часова.
Колико видим јавне расправе нису претерано интересантне широј публици. Вероватно је један од разлога коришћење годишњег одмора а други је непостојање навике да се о предлозима државних органа који су важни дискутује. Ово је пре критика за српску елиту која има и треба да изнесе своје ставове (слагање или неслагање и аргументацију за свој став). Ћутање може да се тумачи као знак незаинтересованости или немања става. И једно и друго не ваља. Стога ћу преко својих других блогова подсетити јавност о јавним расправама које су у току.
Блогови преко којих публикујем информације су:
Такође сам креирао и клуб о јавним расправама на urbae.com на адреси.
Колико видим јавне расправе нису претерано интересантне широј публици. Вероватно је један од разлога коришћење годишњег одмора а други је непостојање навике да се о предлозима државних органа који су важни дискутује. Ово је пре критика за српску елиту која има и треба да изнесе своје ставове (слагање или неслагање и аргументацију за свој став). Ћутање може да се тумачи као знак незаинтересованости или немања става. И једно и друго не ваља. Стога ћу преко својих других блогова подсетити јавност о јавним расправама које су у току.
Блогови преко којих публикујем информације су:
Такође сам креирао и клуб о јавним расправама на urbae.com на адреси.
Пошто је тема значајна, јер је Србија рурална држава наводим визију руралне Србије како је виде подносиоци предлога:
Нацрт визије за руралну Србију
Визија предлагача стратегије за будућност руралне Србије се састоји од следеће три компоненте:
- визије за пољопривреду, која јесте и наставиће да буде током низа следећих година најважнија привредна делатност за многе области руралне Србије.
- визија за прехрамбено прерађивачку индустрију и трговину које, у већини области руралне Србије, представљају најважнију привредну делатност секундарног сектора економије.
- визија за руралну економију и друштво Србије у опште, независно од улоге и значаја пољопривредно-прехрамбеног сектора.
(i) ВИЗИЈА ЗА СЕКТОР ПОЉОПРИВРЕДЕ
Визија предлагача стратегије за пољопривреду представља визију:
- динамичне и конкурентне пољопривреде,
- пољопривреде састављене од руралних домаћинстава која су стално и/или повремено запослена,
- пољопривреде која производи квалитетне производе користећи добру пољопривредну праксу,
- пољопривреде која обезбеђује задовољавајуће приходе пољопривредним газдинствима,
- пољопривреде која фокусира своју производну делатност на задовољење потреба и склоности потрошача,
- пољопривреде која уско сарађује са прехрамбено-прерађивачком индустријом,
- пољопривреде која је кохезивно интегрисана у остале делове руралне економије и друштва, и
- пољопривреде која позитивно и значајно доприноси заштити природне средине и дефицитарних природних ресурса.
(ii) ВИЗИЈА ЗА ПРЕХРАМБЕНО-ПРЕРАЂИВАЧКУ ИНДУСТРИЈУ И ТРГОВИНУ
Визија предлагача стратегије за прехрамбену индустрију подразумева:
- индустрију усмерену ка задовољавању потреба и жеља потрошача
- индустрију са снажном тенденцијом ка иновацијама, квалитету, високим стандардима исправности и безбедности прехрамбених производа
- индустрију са снажним, агресивним маркетингом, на појединачном и укупном нивоу
- индустрију засновану на развоју чврстих односа сарадње са пољопривредницима и њиховим организацијама
- индустрију са неопходним обимом производње који се разликује од случаја до случаја и индустрију одговарајуће величине
- индустрију која обезбеђује довољан ниво профитабилности за неопходна улагања и придобијање способног и искусног менаџерског кадра.
(iii) ВИЗИЈА ЗА РУРАЛНУ ЕКОНОМИЈУ И ДРУШТВО
Визија предлагача стратегије за руралну Србију је визија руралне економије и друштва у коме
- постоје одрживе и јаке заједнице, са демографском равнотежом, задовољавајућим
- приходима и довољним бројем прилика за запошљавање (одрживо село)
- се становници лако прилагођавају економским, политичким и еколошким променама (‘живо’ село)
- постоје животни стандард и квалитет живота вредан савремене, демократске и развијене Србије (напредно село)
- се највећи могући број пољопривредних газдинстава и домаћинстава задржава на селу ( сектор пољопривреде у руралној економији)
- постоје једнаке могућности за све становнике руралних области, који ће имати приступ образовању, стручној обуци и доживотном учењу (друштвено праведно село)
- руралне заједнице активно учествују у раду тела која доносе одлуке, у друштву заснованом на принципима равноправности, углавном равноправности полова, и друштвене правде (демократско село)
- су културни идентитет руралних заједница као и њихови принципи, обичаји, традиција и “заједништво” очувани или чак још више ојачани (село са културним идентитетом)
- се природна средина, која представља најзначајнију вредност и богатство за становништво руралних области, у највећој могућој мери поштује и штити; раст руралне економије заснован је на принципима одрживости (еколошко село)
- снажна друштвена повезаност и посебне мере политике доприносе смањењу нивоа сиромаштва и социјалног искључивања (социјална компонента села).
