Другим речима људски ресурси су посматрани као предмети којих можемо да се по потреби одрекнемо јер морамо да спроведемо болне мере које су тражене од нас. А те болне мере су за последицу имале маргинализацију или одрицање од ресурса (не само људских) који су протоком времена пропадали а тиме се смањивала шанса за опоравак (друштвени, економски, политички) Србије измучене свиме што се дешавало протеклих година и деценија.
Заиста је бесмислена претходна стратегија да се најуре школовани људи из просвете само да би се задовољили монетарни захтеви ММФ и Светске банке око смањења буџетских трошкова. Па ти наставници могу да учествује у разноразним пословима везаним за ревитализацију Србије. Простор за креативно коришћење тог потенцијала/ресурса је неограничен. Потребно је само имати идеје како их искористити а не ићи линијом мањег отпора која налаже да људе можемо посматрати као предмете и да их се можемо одрицати како се коме из света финансија прохте.
У овом прилогу ће се изнети неке идеје које могу да буду интересантне теме за размишљање и које могу да буду искоришћене на релативно једноставан начин без неких посебних трошкова. Отпуштањем људи привидно се штеди новац јер се прави озбиљан социјални трошак који монетарно исказан може да буде и већи од привременог растерећења државног буџета. "Уштеђене" паре би се утрошиле на разноразне економске експерименте, разноразне субвенције страним "инвеститрима" (а видесмо да је ту било поприлично превара) и којешта другог што не би дугорочно помогло Србији. Ако се људима који су сада, по захтеву ММФ и Светске банке, исказани као вишак да посао од интереса за развој локалних заједница где доскора бејаху корисни користи могу да буду вишеструке.
Идеје су овде креиране тако да не захтевају значајнија средства јер основна инфраструктура већ постоји у већини школа (људски ресурси, рачунари, интернет, већина школа и наставника има дигитални фото апарат, мобилни телефон, итд.). Изнете идеје су у суштини јавни радови на ревитализацији локалних заједница коришћењем постојећих ресурса у просвети. Јавни радови не морају да буду само изградња путева и друге материјалне инфраструктуре већ и активности везане за друштвену и образовну сферу.
Уместо да правимо социјалне случајеве људима можемо да обезбедимо посао из области њихове квалификованости и њиховог интересовања. Ако хоће посао нека раде нешто корисно за оне који их плаћају (пореске обвезнике) и то у областима за које су квалификовани и где су исказали свој интерес а постоји и интерес заједнице.
Новац није проблем јер је питање буџета за просвету у суштини прерасподела државног буџет који је и досада био скроман у поређењу (процентуално) са буџетским издвајањима других развијенијих држава. Ако хоћемо да будемо као развијеније државе не смемо дозволити да се понашамо супротно (да непотребно штедимо где они не штеде већ размишљају како да додатно потроше/инвестирају). Србија расипа новац на разне буџетске ставке сумњиве вредности а добро осмишљено ангажовање просветних радника може да буде она карика која нам недостаје.
Уместо да се новац поклања страним "инвеститорима" и да на крају добијемо мало или нимало на овај начин би смо добили нешто корисно (продукти рада наставника), изграђено поверење у заједници, људе који нису социјални случајеви већ корисни чланови заједнице што се дугорочно враћа кроз бољу образованост деце али и одраслих, корисним пројектима за целу заједницу, бољим профилисањем заједнице, итд.
У фокусу треба да буде унапређење квалитета наставе али и подршка ревитализацији локалне заједнице (у разним областима) чији су део. Пошто је простор за унапређење наставе већ законски уређен и законска обавеза у оквиру постојећих норматива ту је простор прилично сужен. Остаје простор ангажовања у локалној заједници
Пођимо редом:
За наставнике информатике и рачунарства
Ако су "вишак" онда допуну до пуне норме могу да зараде тиме што ће држати наставу свима онима који желе да науче да користе рачунар (млади или стари свеједно).
За наставнике српског језика:
Професори српског језика могу да организују већи број књижевних вечери, трибина и сличног како за децу и омладину тако и за остале узрасте и у граду и у селу чиме ће се обогатити друштвени живот који је у неким заједницама прилично замро. Такође могу да се укључе у лекторисање писаних прилога осталих колега на сличним пројектима.
За наставнике историје:
Историографски обрадити историју локалне заједнице, њених институција, и свега што може да буде интересантно. За почетак могу да направе попис извора (књиге, документи, фотографије, филмови, цртежи, итд.). Могу да напишу монографију своје школе ако она не постоји.
За наставнике ликовног:
Да обраде питање ликовног стваралаштва у локалној заједници, да обезбеде репродукције значајних радова, да припреме смотру ликовног стваралаштва деце општине (није захтевно само треба мало добре воље). Да организују курсеве ликовног за чланове заједнице који хоће да науче да сликају.
За наставнике музичког:
Да обраде питање музичког стваралаштва у локалној заједници, да припреме смотру музичког стваралаштва деце и омладине општине (није захтевно само треба мало добре воље).
За наставнике биологије:
Да обраде питања везана за биодиверзитет локалне заједнице, да направе виртуелни хербаријум, итд. Да проуче биодиверзитет локалног парка, села, итд. А такође могу да организују и еколошке патроле да би снимили стање животне средине. За то су квалификовани. За почетак могу да прикупе списак расположивих извора о биодиверзитету и стању животне средине.
За наставнике географије:
Да обраде одреднице везане за интересантне локалитете у заједници (места, реке, потоци, изворишта, итд.). Да успоставе сарадњу са локалном туристичком организацијом. Да организују излете за децу да коначно упознају заједницу у којој живе где ће наставник у улози водича да им презентира сво богатство краја у коме живе.
За наставнике страних језика:
Да преведу на језик којем подучавају децу прилоге које су обезбедиле њихове колеге у сарадњи са локалном туристичком организацијом
За наставнике физичког васпитања
Толико има простора за систематско и организовано унапређење бављења спортом да је то тешко набројати. Не само спортови као фудбал, кошарка, рукомет већ и други спортови као што су атлетика, борилачке вештине и слично.
Сарадња са локалном заједницом
Такође је неопходно да буду укључене и друге институције у локалној заједници као што су туристичке организације, центри за културу, центри за развој спорта, библиотеке, музеји, архиви, итд. И они имају сличан проблем као просветни радници и сви они могу да профитирају од заједничке сарадње.
Локална туристичка организација наведене резултате може да искористити за бољу презентацију заједнице у циљу привлачења туриста, библиотека може да профитира од реализације активности наставника српског (и других) језика, музеј може да добије драгоцене сараднике а и посетиоце, итд.
Како реализовати предложено
За почетак наставници који су потенцијални вишак (а и они који нису) могли би да направе директоријум/адресар својих колега у локалној заједници и да оснују општински/градски актив за координацију свог рада.
Затим је нужно да осмисле програме/пројекте на којима би се ангажовали.
Да би порески обвезници видели да се њихов новац не траћи улудо нужно је да обезбеде видљивост свог рада. За почетак треба да направе своје сајтове/блогове где ће свој рад учинити видљивим свим члановима заједнице јер су на крају крајева плаћени из буџета који обезбеђују сви грађани. Посебно је важно да рад и резултати рада буду видљиви јер тако добијају подршку шире заједнице. Савремене технологије омогућавају да се нечији рад прати скоро у реалном времену ако се то постави као захтев. Све од плана и програма, преко извештаја и резултата рада треба да буде јавно доступно у разумним роковима (око недељу дана од догађаја).
Ако не знају да користе технологију (рачунар, интернет) нека искористе тренутак и нека науче. Треба им дати и ту могућност.
Уместо закључка
Вероватно ће неко и неко из Министарства просвете, науке и технолошког развоја ово прочитати па могу да искористе ове идеје.
Можда је најбоље да распишу јавни позив за идеје како искористити потенцијал који је тренутно запослен у просвети. Ако ништа друго треба омогућити да се постојеће идеје дораде и учине реализљивијим.
У иницијалној фази довољно је да се дефинишу технички захтеви у вези форми предлагања (циљеви задаци, исходи, индикатори, потребни ресурси, итд.) и да обезбеде инфраструктуру за комуникацију (преко Интернета, базе података, форуми, итд.). Све треба да буде јавно да се не би десило да неки добар предлог промакне и да се омогући јавни дијалог о свим пристиглим идејама (не као са досадашњим јавним расправама које су биле нетранспарентне већ прави онлајн форум отворен за све).
Администратори целе иницијативе могу да буду људи из министарства (који су у истом сосу јер ако се отпуштају наставници у школама то значи да и за њих има мање посла па су и они на удару).
Конкурс би могао да буде расписан већ колико следеће недеље (потребно је знати шта се хоће и искористити постојеће ресурсе) али би било згодно да се да простор школама да неке идеје већ сада реализују у виду школског плана рада за 0213/2014.
Потребно је дефинисати упутство везано за минимални садржај ових нових иницијатива које ће се финансирати из буџета и донети акта како да се то угради у ЦЕНУС.
Ево и конкретног предлога шта минимално треба да садржи иницијатива наставника који је потенцијални технолошки вишак да би обезбедио ангажовање у складу са предложеним:
- програм ангажовања (циљеви, задаци, исходи, начин реализације)
- план ангажовања (акциони план у текућој школској години)
- индикатори који ће се пратити (број учесника, број организованих часова, итд.) морају да буду идентификовани
- докази који ће се приложити о реализованој активности (записници, листа учесника са потписима, технички извештај о реализованој активности, извештај о видљивости активности, итд.)
- механизми мониторинга и евалуације (супервизија ангажовања јер без контроле не иде)
- план видљивости (сваки овај ангажман треба да буде праћен веб страном/сајтом са публиковањем свих информација + фотографије и видео записи (не мора да се плаћа јер може и бесплатно – контролор реализације пројекта је општа јавност а истовремено и коректив за даље)
- модели кључних докумената (техничког извештаја за активност, пројекат у целини, плана видљивости (комуникациона стратегија), итд.).
Нема времена за чекање.
